Пређи на садржај

Олга Гарај-Бабилон

С Википедије, слободне енциклопедије
Олга Гарај-Бабилон
Олга Гарај-Бабилон
Лични подаци
Датум рођења(1905-04-24)24. април 1905.
Место рођењаЕрдевик, Аустроугарска
Датум смрти2. септембар 1988.(1988-09-02) (83 год.)
Место смртиНови Сад, СФРЈ

Олга Гарај-Бабилон (svk. Oľga Garayová-Babylonová; Ердевик, 24. април 1905Нови Сад, 2. септембар 1988) била је словачка ликовна уметница, учитељица, уредница и списатељица.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Рођена је у занатлијској породици у Ердевику. Четири разреда немачке народне школе (1911–1914) и три разреда српске гимназије (1915–1918) завршила је у Руми.

Након што је матурирала, њена породица преселила се у Нови Сад, где је Олга наставила школовање. Завршила је четврти разред Српске више девојачке школе и Учитељску школу (1920–1924).

Године 1925. удала се за инжењера Ивана Гараја из Бачког Петровца (један од оснивача петровачке кудељаре и фабрике „Кооператива”).[1]

Рад у просвети

[уреди | уреди извор]

Од 1930. године па до краја Другог светског рата предавала је у народној школи у Петровцу. У периоду 1946–1948. године студирала је педагогију на Вишој педагошкој школи у Новом Саду.

Од 1946. године (након једне године рада у Гајдобри) радила је као наставница у Гимназији и Учитељској школи у Бачком Петровцу. Предавала је историју уметности, цртање, лепо писање, српски, словачки, руски, немачки и енглески језик.

Пензионисала се 1954. године, а 1958. преселила се са супругом у Дубровник. Тринаест године касније вратила се у Нови Сад.

Преминула је 2. септембра 1988. године. Урна са њеним пепелом стављена је у породичну гробницу Гарајевих на бачкопетровачком гробљу.[1]

Ликовно стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Тестаментом је Олга Гарај-Бабилон свој опус завештала култури војвођанских Словака. Тако је почетком деведесетих година фонд слика Галерије Зуске Медвеђове у Бачком Петровцу био обогаћен Олгиним уметничким радовима.

Слике Олге Гарај-Бабилон, које се налазе у Галерији Зуске Медвеђове, датирају из периода ауторкиног озбиљнијег бављења сликарством, а међу њима је и већи број незавршених радова. То је особена збирка, која релативно добро презентује ликовна интересовања уметнице у стваралачком периоду дугом преко 60 година.

Ликовни таленат је Олга показивала још у детињству. Почела је са сликањем акварела. Чести мотиви на радовима Олге Гарај-Бабилон су мртва природа, пејзажи, море, острва (Мљет) и егзотична архитектура. На њеним сликама често је присутан град Дубровник, у коме је живела 13 година.

Била је успешан ликовни педагог. Помогла је у испољавању уметничког талента многим истакнутим ликовним уметницима словачке заједнице у Југославији, као што су: Јарослав Шимович, Штефан Лачок, Јан Такач и Милина Вршкова-Феркова.

Радила и на очувању ликовног наслеђа војвођанских Словака. Године 1954, у Народном музеју у Петровцу орга­низовала је велику изложбу првог академског сликара војвођанских Словака Карола Милослава Лехотског.

Била је члан Друштва ликовних педагога Војводине.[1]

Илустраторка

[уреди | уреди извор]
Насловна страна часописа Naše slniečko
Насловна страна часописа Naši pionieri

Олга Гарај-Бабилон је заједно са Зуском Медвеђовом била прва илустраторка војвођанских Словака. У периоду 1924–26. објављивала је своје радове у старопазовачком часопису Zornička и у дечијем кутку часописа Jugoslavšći Čehoslovaci. Године 1939. отпочела је сарадњу са редакцијом дечјег часописа Матице словачке у Југославији Naše slniečko, најпре као илустраторка а потом и као списатељица. Само годину дана касније, 13. новембра 1940. године, постала је главна уредница овог часописа. У току школске 1947/48 године, име часописа промењено је у Naši pionieri (Наши пионири). Гарај-Бабилон је наставила сарадњу, објављујући у часопису не само илустрације већ и приче. Писала је и за Narodný kalendár, Ľudový kalendár, недељник Hlas ľudu, часописе Nový život и Rozhľady. Олга је илустровала и једну књигу за децу на српском језику Дечије игре, хумористичке и друге песме, аутора Војина Мијатовића. Године 1985. изашла је њена књига Zvieratá sa páčia deťom (Животиње се допадају деци) у издању „Обзора” у Новом Саду, коју је сама написала и илустровала.

Имала је једну самосталну изложбу слика у Пивницама, и учествовала је на шест колективних изложби.[2]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Olga Garai-Babilon”. www.slovackizavod.org.rs. 
  2. ^ Belić, Uglješa. „Rodna dimenzija enciklopedijskog teksta: interdisciplinarni pristup” (PDF). nardus.mpn.gov.rs. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Енциклопедија Новог Сада. Књига 3, Баб-Боа. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 1995. стр. 10. 
  • V. Hronec, Ol’ga Babylonová-Garayová osemdesiatročná, Nový život, 4 (1985), 305−310.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]